BIOMEHANIKA U TENISU

Biomehanika je nauka o kretanju ljudskog tela. Kako bi olakšali analizu tehnike i došli u mogućnost da je poboljšamo, moramo razumeti biomehaničke principe. Odredjujući kvalitet pokreta, koji odredjuje tenisku tehniku, trebamo da analiziramo uspešnost kretnje i pokušati da odredimo da li igrač može poboljšati svoju igru. Pravo razumevanje biomehaničkih principa daće nam odgovor na pitanje : „Šta je optimalna teniska tehnika“?

Optimalna teniska tehnika se definiše kao ona koja daje najefikasniju kombinaciju snage i kontrole kod udaraca i kretanja i u isto vreme, minimalizuje opasnost od povrede. Osnovni biomhanički principi u tenisu:

• Ravnoteža
• Inercija
• Sila reakcije
• Momentum
• Elastična energija
• Kinetički lanac

RAVNOTEŽA

Ravnoteža je sposobnost održavanja statičke ili dinamičke mirnoće tela, bilo statički bilo mehanički. Budući da je tenis sport sa stalnim ketanjem, kod njega je dominantna dinamička ravnoteža. Važno je da uočimo da li igrač održava ravnu vertikalnu osu od glave na dole što mu omogućava prenos linearne energije. Vrhunski igrači i u najtežim situacijama uspevaju da drže glavu i gornji deo tela mirnim kako bi im udarac bio što efikasniji i precizniji.

INERCIJA

Zakon inercije kaže da če telo mirovati, odnosno kretati se, sve dok na njega ne deluje neka spoljna sila. Inercija je otpor tela kretanju (kada miruje), odnosno zaustavljanju (kada je u pokretu). Prema tome, kada moramo brzo da se pokrenemo iz stanja mirovanja , ili kada moramo brzo da se zaustavimo, odnosno brzo da promenimo smer, moramo prvo „savladati“ inerciju, tj. „poništiti“ otpor tela.

Na primer, kada ste u osnovnom stavu , telo i reket se ne kreću, nalaze se u stanju mirovanja. Kada reagujete na protivnikov udarac, prvo morate da savladate inerciju koristeći gravitaciju i stvarajući silu kojom se odupirete o tlo stvarajući mišićnu kontrakciju u nogama. Kada je ruka kod udarca savijena, inercija je manja nego kada je ruka ispružena. Otpor rotaciji je tada manji, a glava reketa ima veću brzinu.

SILA REAKCIJE

Svaka akcija stvara reakciju u suprotnom smeru. Igrač započinje kretanje i izvodjenje udarca iz nogu odupirući se od tlo. Tlo nas „gura“ prema gore, delujući na naše noge istom količinom sile. Ta sila reakcije tla osigurava početnu energiju u kinetičkom lancu.

MOMENTUM

Momentum je ukupna energija tela, ili tačnije, produkt mase tela i brzine kojom se telo kreće (masa X ubrzanje).Postoje dve vrste momentuma: Linearni – pravolinijski i angularni – rotacijski.

Linearni momentum je npr.prenošenje težine tela prema napred u smeru udarca, dok je rotacijski momentum rezultat rotacije tela u kukovima i trupu.

ELASTIČNA ENERGIJA

Elastična energija je energija koju dobijamo iz istezanja mišiča. Kada su istegnuti, mišići stvaraju energiju. Na primer, kada igrač prilazi na mrežu ,spušta telo na dole, savijajući kolena, pravi “SPLIT STEP”, time pravi energiju kako bi što pre mogao da krene ka lopti.

KINETIČKI LANAC

Mi kao treneri često upotrebljavamo termine kao što su „tajming“ ili „ritam“, ali šta time hoćemo da kažemo. Odgovor je u principu lančane reakcije.Kinetički lanac uključuje delove tela koji deluju kao lanac, pri čemu se sila koja je proizvedena u delu lanca, prenosi na drugi deo lanca.

Optimalna koordinacija (tajming) prenosa sile sa jednog na drugi deo lanca omogućava uspešan prenos energije kroz telo. Brzina predhodnog dela tela dodaje se sledećem, koji dodaje svoju brzinu već postojećoj. To se nastavlja sve dok poslednji deo lanca ne ubrza reket prema lopti sa ukupnom energijom svih delova kinetičkog lanca. Ovo je redosled kretanja i povezivanja delova tela gde možemo da primetimo kako svaki deo tela dodaje energiju tako da „efektom stepenica“ doprinosi povećanju brzine udarca.

NOGE

⇓

KUK

⇓

TRUP

⇓

RUKA/RAME

⇓

LAKAT

⇓

ZGLOB RUKE

Kinetički lanac je osnov optimalne tehnike jer kada dobro funkcioniše, povećava snagu udarca, omogućava bolju kontrolu, odlaže umor, sprečava povrede.

PROBLEMI U KINETIČKOM LANCU

Postoje četiri glavna razloga zašto telo ne stvara dovoljno sile, nema dovoljnu kontrolu ili dolazi do povreda, a vezani su za probleme u kinetičkom lancu.

1. Nekorišćenje jednog dela tela iz kinetičkog lanca. Ukoliko je jedan deo tela iz kinetičkog lanca preskočen, smanjuje se ukupna energija za udarac, a povećava se mogućnost povrede,
2. Pogrešno vreme korišćenja delova kinetičkog lanca. Ukoliko je tajming pokreta loš, , tj. pokret je izveden prerano ili prekasno, igrač gubi energiju i kontrolu čime se povećava mogućnost povrede.
3. Nedovoljna upotreba delova tela. Kada su svi delovi tela upotrebljeni, ali neovoljno efikasno, tada će nam nedostajati snaga prilikom udarca.
4. Upotreba nepotrebnih delova tela. Upotreba više delova tela nego što je potrebno smanjiće nam kontrolu nad udarcem.